Zašto je baštovanstvo dobro za vaše mentalno blagostanje

Vrtlarstvo u dvorištu može podstaći društvene veze i poboljšati mentalno zdravlje, pokazuje istraživanje. Tražite jednostavnu promenu koja može poboljšati vaše fizičko, mentalno i emocionalno zdravlje? Pokušajte sa vrtlarstvom.

Ljudi gaje biljke u zatvorenom i na otvorenom, u različitim vremenskim uslovima i sa različitim intenzitetima i ciljevima. Istraživanja pokazuju da vrtlarstvo ima pozitivan efekat na mentalno zdravlje i blagostanje. Nova istraživanja sugerišu da vrtlarstvo može biti i način za zdrave promene u ponašanju u celini.

Zašto je vrtlarstvo tako zdrava aktivnost? Istraživanja sugerišu da postoje dva glavna puta koja vode vrtlare ka mentalnom blagostanju. Jedan je kroz povezanost s prirodom i njenom estetskom lepotom. Ali drugi, možda iznenađujući, je kako vrtlarstvo može biti način za povezivanje sa drugim ljudima. "Mislim da se radi o vraćanju delova onoga što nas čini ljudima," kaže Džonatan Kingsli, viši predavač promocije zdravlja na Univerzitetu Svindbern u Australiji.

Zašto ljudi uživaju u vrtlarstvu

Vrtlarstvo može biti bogato iskustvo, a vrtlari obično navode vrtove kao izvor zadovoljstva i radosti, bekstva ili radoznalosti i učenja. "To je ukus, tekstura, senzacija... vetar na licu i kosi, jednostavno osećanje elemenata prirode. I to pomaže ljudima da se osećaju živim, na neki način buđenjem," kaže Džil Lit, viši istraživač u Institutu za globalno zdravlje u Barseloni. Nedavna istraživanja sugerišu da mirisi prirode mogu uticati na blagostanje, a zvuci prirode poput ptičjeg pevanja takođe poboljšavaju mentalno zdravlje. Poput drugih aktivnosti zasnovanih na prirodi, vrtlarstvo može imati svoje koristi od smanjenja stresa. Teorija obnove pažnje pretpostavlja da prirodni stimuli mogu smanjiti mentalni umor blagim držanjem naše pažnje sa "mekom fascinacijom."

Ali jedna osobina koja izdvaja vrtlarstvo je to što "zahteva aktivno učešće" i "stavljanje ruku u zemlju," kaže Lit, koja je takođe profesor ekologije na Univerzitetu Kolorado u Bolderu. "Morate nešto raditi." Sa pljevljenjem, zalivanjem, kopanjem, sejanjem i drugim hortikulturnim dužnostima, vrtlarstvo može biti fizički zahtevna aktivnost. A fizička vežba takođe je pokazana kao način za poboljšanje mentalnog zdravlja.

Uzgoj zelenila i negovanje veza

Vrtlarstvo ne samo da može pomoći da se povežemo s prirodom, već i sa drugim ljudima. Zajedničko vrtlarstvo u deljenom prostoru može izgraditi poverenje, jer ljudi brinu jedni o tuđim parcelama i pružaju pomoć i savete. Ovaj socijalni rast je spor i postojan, utemeljen na zajedničkoj svrsi, osećaju pripadnosti i učenju. "Sve je to udžbenički primer kako izgraditi jake veze," kaže Lit. I "vrt ih poziva da se vrate, jer imaju odgovornost."

Ali čak i vrtlarstvo kod kuće je povezano s većom društvenom povezanošću. U ranijem istraživanju, Lit i njene kolege otkrili su da su kućni vrtlari više društveno uključeni — verovatnije je da će komunicirati sa lokalnim izabranim zvaničnicima ili učestvovati u udruženjima roditelja i nastavnika, na primer — nego oni koji ne gaje biljke. Kućni vrtlari su takođe verovatnije pozitivno ocenjivali estetiku svog susedstva. I povećana društvena uključenost i ocene estetike bile su povezane s boljim zdravljem. Učestvovanje u zajedničkom vrtlarstvu dodatno je pojačavalo ove efekte.

Druga istraživanja su pokazala da vrtlarstvo u prednjem dvorištu, gde su plodovi vašeg rada vidljiviji, može takođe podstaći društvene veze i poboljšati mentalno zdravlje, kaže Lorijan Sijin Čalmin-Pui, nezavisna istraživačica u Britaniji specijalizovana za uticaj vrtlarstva na blagostanje.

U jednom istraživanju, Čalmin-Pui i njene kolege pretvorile su 38 zapuštenih dvorišta u vrtove za 42 učesnika. Tri meseca kasnije, učesnici istraživanja su izveštavali o manjem stresu i imali su zdravije obrasce kortizola. Vrtovi su pružali više prilika za susretanje sa susedima, a biljke su pružale lak povod za razgovor. Kada je Čalmin-Pui pratila učesnike posle godinu i po dana, otkrila je da su ljudi počeli da upoznaju svoje susede. Neki su živeli u istoj ulici deset godina. "Ali tek nakon što su oboje dobili biljke u svom prednjem dvorištu, zapravo su započeli razgovor," rekla je Čalmin-Pui.

Čalmin-Pui se setila još jednog učesnika studije koji je imao problema s mentalnim zdravljem i fizičkim invaliditetom. Žena joj je rekla da su biljke bile "spas" i da je "to bio prvi put da se osećala kao čovek posle mnogo godina."

"Osećala je da ih održava u životu," rekla je Čalmin-Pui. "A činjenica da ih održava u životu značila je da je sposobna da nešto učini." Vrtlarstvo kao put ka trajnim promenama u ponašanju Mnoge studije koje istražuju zdravstvene koristi vrtlarstva su opservacione i korelacione, tako da je teško znati da li je vrtlarstvo uzrokovalo zdravstvene promene ili su određene vrste ljudi koje su već imale ove zdravstvene navike bile više privučene vrtlarstvu. U prvoj randomizovanoj kontrolisanoj studiji koja je ispitivala efekat zajedničkog vrtlarstva na zdravlje, Lit i njene kolege radile su sa 37 zajedničkih vrtova u oblasti Denver i Aurora u Koloradu, kako bi direktno testirale kako vrtlarstvo utiče na zdravlje. Za studiju, 291 učesnik koji nije vrtlario u poslednje dve godine nasumično je odabran da dobije parcelu u zajedničkom vrtu ili ostane na listi čekanja.

U poređenju sa učesnicima na listi čekanja, oni koji su vrtlarili imali su povećanu umerenu do intenzivnu fizičku aktivnost — u proseku, 40,6 minuta više nedeljno. Takođe su konzumirali više vlakana — oko 1,4 grama vlakana dnevno. Nakon jedne sezone vrtlarenja, takođe su izveštavali o nižim nivoima stresa i anksioznosti. Iako je veličina promene u ponašanju bila skromna, bio je to opipljiv početak u skladu sa drugim intervencijama za zdravlje. "Vidimo vrtove kao agenta promene zdravstvenog ponašanja," rekla je Lit. Nakon završetka prikupljanja podataka, učesnici sa liste čekanja takođe su dobili parcelu u vrtu, a više od polovine je počelo da vrtlari sledeće sezone, rekla je Lit.

Istraživači još uvek istražuju detalje o tome koja "doza" vrtlarenja donosi najviše koristi za mentalno zdravlje

U studiji objavljenoj prošle godine, u kojoj je učestvovalo 4.919 sredovečnih i starijih odraslih osoba u Australiji, Kingsli i njegovi kolege su izvestili da je vrtlarstvo barem 2,5 sata nedeljno bilo povezano sa boljim samoprijavljenim mentalnim blagostanjem i životnim zadovoljstvom. Ove koristi su bile jače za odrasle osobe starije od 64 godine. Vreme u vašoj vrtnoj oazi "takmiči se s drugim snagama koje svakodnevno utiču na vaše mentalno zdravlje," rekao je Kingsli. Iako je studija bila korelaciona, Kingsli teoretizuje da 2,5 sata nedeljno u vrtu može biti "slatka tačka" za postizanje tog praga. Za početnike, možete početi s malim. Samo nekoliko saksija sa biljkama u zatvorenom prostoru takođe je vrtlarstvo. Neke biljke, kao što je nana, brzo rastu i mogu biti lakše za početnike vrtlare da ih održe u životu. Ali uzgoj biljaka koje lično volite je verovatno ključ, kaže Čalmin-Pui. I ne bojte se zaprljati ruke i praviti greške.

Vrtlarstvo je "vrsta pokušaja i greške i jednostavno iskustveno učenje, što je zapravo život," rekao je Kingsli. "Imaćete mnogo neuspeha i uspeha u ovom procesu. I to je jednostavno život."

Ovaj tekst je inspirisan člankom iz Washington Post-a i ukazuje na mnoge prednosti vrtlarstva za mentalno zdravlje i društvene veze. Pozivamo vas da glasate u nedelju, 2. juna za Zeleni pokret Vračar. Mi se zalažemo da opština Vračar subvencioniše urbane bašte i zelene krovove, što će doneti brojne koristi za sve nas. Podržite nas i zajedno ćemo učiniti Vračar zelenijim i zdravijim mestom za život.